Сезона грипе - Шта је потребно да знамо?

Са престанком топлијих дана и почетком јесени, улазимо у период када почиње циркулација узрочника респираторних инфекција као што су узрочници прехладе и грипе. Период од 1. до 7. новембра се у Републици Српској обиљежава као Седмица свјесности о инфлуенци, односно као седмица када се подиже свјесност о оболијевању од грипе.
Сваке године од сезонски инфлуенце оболи од три до пет милиона људи са тежим клиничким симптомима, док од посљедица грипе умре до 500.000 особа. Овај податак је још озбиљнији када знамо да се грипа може спријечити вакцинацијом и примјеном општих мјера превенције.
Грипа је вирусно респираторно обољење које се јавља сезонски, а тежина клиничке слике може ићи од благих симптома до смртног исхода. Јавља се најчешће у јесењим и зимским мјесецима, а код нас је то период од новембра до марта.
Узрочник грипе је вирус инфлуенце који спада у породицу Orthomyxoviridae. Постоје три типа вируса инфлуенце: вирус инфлуенце тип А, вирус инфлуенце тип Б, вирус инфлуенце тип Ц. Грипа изазвана вирусом типа Б има блажу клиничку слику (углавном се јавља у виду епидемије у колективима), а она изазвана вирусом типа Ц још блажу (често буде и непрепозната). Вирус инфлуенце типа А изазива најтежи облик грипе и тај се најчешће мијења, тј. највише је подложан промјенама своје структуре. Када особа преболи грипу узроковану једним типом вируса, тај имунитет му не пружа заштиту од другог типа вируса.
Узрок појаве грипе је циркулација вируса грипе у популацији, а посебно међу осјетљивим и невакцинисаним особама. Вируси грипе су респираторни вируси чијем ширењу погодују затворени и непровјетрени простори, боравак већег броја особа на једном мјесту (школе, вртићи, радна мјеста, јавни превоз, јавни скупови), хладан ваздух, као и пад отпорности организм
Вирус грипе се шири капљичним путем и рукама. Када обољели од грипе кише, кашље или говори, из његове усне и носне шупљине излазе ситне невидљиве капљице слузи и пљувачке које садрже вирус грипе. Особе које су у близини пацијента удишу те капљице и заразе се односно кад неко незаштићено кише или кашље и када рукама додирујемо уста или нос и преносимо вирус са заражених предмета као што су кваке, тастатуре, телефони и друго.
То је болест са кратком инкубацијом, која представља вријеме од контакта са вирусом до појаве првих симптома болести, што је најчешће од један до три дана. Особа обољела од грипе је нарочито заразна кад су симптоми болести најизразитији, а то је кад кише, кашље и сузе му очи. Симптоми настају нагло, најчешће уз грозницу, повишену температуру, кашаљ, кијавицу, болове у мишићима и зглобовима. екстремни умор, главобољу, бол у грлу, прољев и повраћање. Компликације грипе се могу наставити на ове симптоме, најчешће у респираторном систему (упале уха и синуса, упале плућа), али могу бити захваћени и сви други органски системи.
Основно лијечење грипе је симптоматско. Оно укључује мировање као прву и најважнију мјеру, затим надокнаду течности, узимање лијекова за снижавање температуре и смиривање кашља, узимање лако пробављиве хране са што више воћа и поврћа. С обзиром на то да је грипа узрокована вирусима, антибиотици се не примјењују, па се њима могу лијечити само бактеријске компликације, односно упала уха, упала синуса и плућа, али само ако тако пропише љекар.
Сезона грипе је непредвидива, а зависи од тога да ли ће се појавити нови сојеви вируса, какав је њихов потенцијал, који проценат особа у популацији ће се вакцинисати и другог. Имунитет се стиче против одређеног типа вируса грипе, али он не траје дуго, што значи да од једног типа грипе не можемо обољети два пута у истој сезони, али можемо неколико пута током живота.
Грипа се у популацији често каактерише и као прехлада, међутим треба имати на уму да то нису иста обољења. Прехладу, која се јавља током цијеле године, узрокује више од 200 различитих врста вируса. Одрасла особа током године оболи просјечно три пута, а дјеца некад и шест до десет пута.
Вакцинација
Вакцинација представља најефикаснији, најбољи и најјефтинији начин заштите од неке заразне болести, па тако и од грипе. Вакцина против грипе се примјењује већ дуже од 50 година, а садржи мртве вирусе, који не могу изазвати болест, али стимулишу настанак отпорности. Зато је годишња вакцинација најбољи начин заштите од сезонске грипе.
Вируси грипе који циркулишу у популацији се мијењају из године у годину, тако да је и састав вакцине другачији сваке сезоне. Вакцина против грипе неће спријечити болести изазване другим вирусима.
Неопходно је вакцинисати се што прије, јер је потребно најмање двије седмице након вакцинације да се развије заштита. Вакцинација се препоручује свим особама које желе смањити ризик оболијевања од грипе, развој компликација, активацију постојеће хроничне болести, посјете љекару, потрошњу лијекова и изостанке с посла, као и дјеци старијој од 6 мјесеци.
Посебно се препоручује хроничним болесницима, старијим особама, особама које су професионално или приватно у контакту с особама које припадају ризичним групама, те им лако могу пренијети инфекцију, те свим здравственим радницима и запосленим у секторима и службама од јавног значаја (полиција, просвјета, комунална предузећа, запослени у вртићима, итд), као и особама које његују малу дјецу. Особе са било којом активном инфекцијом и повишеном температуром треба да сачекају са вакцинацијом до оздрављења.
Годишња вакцинација против грипе у Челинцу је почела по достављеним вакцинама од стране Института за јавно здравство Републике Српске, а вакцина је доступна бесплатно за одређене категорије становништва: пацијенти на хемодијализи и пацијенти код којих је извршена трансплантација бубрега, пацијенти који болују од шећерне болести - инзулин зависни, пацијенти који су лијечени кардиохируршким методама лијечења, ХИВ позитивне особе и пацијенти обољели од АИДС-а, дјеца лијечена од реуматске грознице са промјенама на срцу, дјеца обољела од цистичне фиброзе плућа, особе које болују од мишићне дистрофије и мултипле склерозе, особе које су завршиле са пријемом хемотерапије и тренутно немају клиничких знакова болести, лица са посебним потребама са боравком у колективном смјештају.
Више информација доступно је и на интернет страници Института.