Анемија

УЗРОЦИ,ПОСЉЕДИЦЕ И ЛИЈЕЧЕЊЕ МАЛОКРВНОСТИ

       Анемије су најчешћа обољења крви,а ради се о стању смањеног броја црвених крвних ћелија (еритроцита),смањеној количини хемоглобина (крвног пигмента) или смаЊеЊу  укупне  количини  крви.
       Најважнија улога црвених крвних елемената (еритроцита) је пренос кисеоника из удахнутог ваздуха до свих ћелија организма.
      О овој проблематици се  доста често  чита  како у стручној литератури тако и у свакидашЊој штампи,али је ова појава тако честа да заслужује да се о Њој  више пише.Многобројне су врсте анемија,зависно од узрока настанка-било као посљедица неадекватне продукције црвених крвних ћелија због различитих болести коштане сржи и других системских болести,било због недостатка различитих елемената потребних за настајање ових ћелија,било због губитка крви.

      Недостатак или недовољно уношење елемената потребних за настајаЊе црвених крвних елемена-та је посљедица неадекватне исхране, а ради се о недостатку витамина и олигоелемената.Из ове групе најчешћа (најраспрострањени-ја) је  и добро позната анемија услед недовољног уноса жељеза.
       Када говоримо о анемијама,увек се прво помисли на анемију код  дјеце,мада је познато да се анемија јавља доста често код жена нарочито у трудноћи.
     Током првог тромјесечја трудноће повећава се количина крви за близу 2 литре, али углавном настаје повећање текућег дијела крви -крвне плазме, повећана потрошња жељеза за стварање масе крви у дјетета  и за стварање постељице. Ако су резерве жељеза мале развија се анемија.Трудница и мајка дојиља треба да се хране разноврсном  и жељезом богатом храном ако желе да спријече појаву малокрвности свог дјетета.
         Неправилна исхрана је најчешћи узрок анемије код  д јеце.
Дјеца храњена козјим млијеком,мликом у праху или већим количинама свјежег крављег млијека су чешће малокрвна,а такође превремено рођена дјеца,дјеца мале порођајне тежине,близанци и дјеца која су крварила у току и након порода. Дјеца која нису дојила,претежно храњена  млијеком (козјим,крављим  и у праху), дјеца која се не хране намирницама животињског поријекла.
      Жене су због менстралних крвареЊа и трудноћа често малокрвне.
      Анемичне особе се брже замарају,блиједе  су,тешко дишу при напору,осјећају лупање срца и гушеЊе,губе апетит,раздражљиви су или поспани,скјлонији инфекцијама (и туберкулози),коса и нокти постају кртији и ломљиви.Код трудних жена изазива успорен раст дјетета и доводе до рађања дјеце са мањом порођајном тежином.Анемична дјеца заостају у развоју говора и учења, психолошки  поремећај понашЊа (незаинтересованост,умор,несигурност, агресивност, немогућност задржавања пажње).
        Разноврсна исхрана у одговарајућој количини и омјеру,уведена у право вријеме,исхрана са говеђом јетрицом,црвеним месом,јаја,лиснато зелено поврће и воће (јабука), воћни сокови,лимунада,риба,шарени грах,сушено воће (шљиве, кајсије, грожђице)свјеже воће (јабука и јагодичасто воће)
      Поред адекватне исхране за лијечеЊе анемије се узимају таблете витамина Ц и фолне киселине уз препарате жељеза.Код дјеце је потреба за жељезом по килограму тјелесне тежине  већа него код одраслих.Током трудноће  је потребно и благе анемије лечити.Редовна контрола дјеце у савјетовалишту је обавезна.
     Постоје супстанце као што је руски чај  и  кафа  које смањују искориштеност  жељеза.