Центар за заштиту менталног здравља

Центар за заштиту менталног здравља

Ради: психолог - сваки радни дан 

          психијатар - два пута седмично, обавезно заказивање

          логопед - два пута седмично, обавезно заказивање 

Контакт телефон: 051/491 887. 

Радно вријеме: 07-15 радним даном

Савјети Центра за ментално здравље

          Е пошта: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Која је улога Центра за заштиту менталног здравља?

Центар за заштиту менталног здравља бави се се оним дијелом менталног здравља које је усмјерено на превенцију, рано откривање и што раније ефикасно лијечење менталних поремећаја.
Заштитити ментално здравље младих, превентивно дјеловати на развој менталних поремећаја и иницирати што раније ефикасно лијечење тежих менталних поремећаја најбољи је начин да се у будућности смањи учесталост и тежина обољења овог типа.
У Центар могу доћи и особе са одређеним потешкоћама у менталном здрављу (поремећаји расположења, анксиозни поремећаји и психотични поремећаји) које се до сада због непријатности, стида и „срамоте” или неког другог разлога нису одлучиле потражити помоћ у надлежним психијатријским амбулантама. У Центар се може доћи на први разговор по препоруци свог љекара породичне медицине.
 
У оквиру Центра за заштиту менталног здравља ради један мултидисциплинарни тим, у саставу: психијатар, психолог, медицински техничар. Временом је планирано проширивање тима са стручњацима из других области, а у складу са потребама грађана општине Челинац.
Неки од циљева на којима ће Центар радити је сензибилизација професионалаца и грађана према менталном здрављу и поремећајима у менталном здрављу, усвајање позитивнијих ставова према особама са менталним потешкоћама и поремећајима, повећање базичног знања становништва о менталном здрављу, очување истог, те смањење ментално-здравствених проблема и поремећаја унутар становништва.
 

Значај менталног здравља
Ментално здравље је стање емоционалне и социјалне добробити у којем особа може да реализује своје властите могућности, да се суочава са уобичајеним животним стресовима, да продуктивно ради и да је у могућности да допринесе заједници у којој живи (СЗО 1999).
Ментално здравље не представља само одсуство менталне болести већ начин квалитетног живљења и остварења својих потенцијала.
Ментални поремећај смањује могућност појединца да оствари своје циљеве задовољи своје потребе. То је стање одређено дијагностичким критеријима, које значајно утиче на когнитивне, емоционалне и социјалне способности. Ментални поремећаји се разликују по типу, тежини и дужини трајања. Највећи јавно здравствени значај имају депресија, анксиозност, злоупотреба супстанци, психотични поремећаји и деменција.
Ментално здравствени проблеми представљају привремене сметње настале као реакција на животне стресове.
Савремени друштвени токови узрокују велики и брз пораст менталних болести. Сматра се да ће у будућности свака четврта особа у неком периоду свог живота бити погођена неким менталним проблемом или поремећајем.
Поремећаји у менталном здрављу спадају међу најтеже поремећаје кад се узму у обзир проширеност, дуготрајност и тежина посљедица тих поремећаја.
У свијету око 450 милиона људи пати од менталних поремећаја. Миллион људи изврши самоубиство сваке године, а 10 до 20 милиона покуша да се убије.
Ментални поремећаји заузимају и значајан проценат у укупном броју хоспитализација (око 7%) и што је још важније, налазе се далеко на првом мјесту по броју дана болничког лијечења (око четвртина свих дана болничког лијечења).
Према статистичким показатељима тренд је сталног пораста обољелих од менталних поремећаја такав да би у будућности, ако се не подузму потребне мјере, стање требало могло бити погоршано. Свако улагање у превенцију менталног здравља те правовремено откривање с ранијим и примјеренијим лијечењем битан је фактор у побољшању менталног и општег здравља, добробити  и економске користи појединца и друштва у цјелини.
 
Због тога су превенција менталних поремећаја и промоција менталног здравља од кључне важности за свако друштво, ЈЕР НЕМА ЗДРАВЉА БЕЗ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА.

Чиме се бави психолог и када му се обратити?

Психолог је стручњак који је завршио студиј психологије на Филозофском факултету. Након завршеног факултета већина психолога која се бави индивидуалним или групним савјетовањем похађа додатне едукације потребне за овај позив.
Психолог помаже и здравим људима када се нађу у дилеми. Њихова се дилема се може, а и не мора звати проблемом. Психолог не преписује лијекове. Уколико увиди да клијент има потребу за психијатријским лијечењем и лијековима, упућује га психијатру.
Психијатрија је грана медицине која проучава душевне болести, а психијатар је доктор медицине који је специјализирао психијатрију. Он прописује лијекове за одређене потешкоће у менталном здрављу.
Најбољи начин рјешавања потешкоћа у менталном здрављу је комбинација медикаментозне терапије и психолошке помоћи, односно психотерапије.
У психолошком савјетовању углавном се употребљава термин клијент умјесто термина пацијент из неколико разлога. Термин пацијент односи се на особу која тражи медицинску помоћ због постојања одређене, у овом случају, душевне болести.
Међутим, психолошки проблеми дешавају се свакоме, без обзира на постојање душевне болести, често као последица изненадних или дуготрајних неповољних животних ситуација. Особа која има психолошки проблем трпи последице због постојања тог проблема које се негативно одражавају на њен живот у цјелини.
Психологу се можете обратити када желите мишљење везано за Ваше дијете, Вашег партнера и однос са њим, или Вас саме у сусрету са новим ситуацијама, животним потешкоћама и дилемама.
Психолог Вам може бити од велике помоћи јер Вам помаже видјети ствари из другог угла, самим тиме олакшава Вам да сагледате објективну и реалну слику.
Психолог никад не суди, него помаже својим клијентима. Психолог није баук, нити је срамота отићи код психолога.

Задње новости

Злостављање и занемаривање дјеце

У петак 19.7.2019 године у Дому здравља Челинац одржана је едукација за раднике Дома здравља на тему "Злостављање и занемаривање дјеце" у оквиру Локалног акционог плана за дјецу 2019 до 2022 године.
Предавачи на овој едукацији били су: Бранка Милун дипл.соц радник , Маја Маглов дипл.правник и Златко Пејаковиц дипл.психолог

Опширније...

ДЕФИНИСАТИ РАЗВОЈ И ОСАВРЕМЕНИТИ ПРИМАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ

ГРАДИШКА, 31. ЈУЛА /СРНА/ - Министар здравља и социјалне заштите
Републике Српске Ален Шеранић рекао је данас у Градишци да је потребно јасно дефинисати развој домова
здравља у Републици Српској, што треба да буде наведено и у закону о социјалној заштити, како би се
осавременио приступ пружања примарне здравствене заштите, сходно потребама становништва.
Он је навео да су на данашњем састанку такав приступ рјешавању проблема прихватили директори домова
здравља Градишка, Србац, Лакташи, Прњавор, Дервента, Кнежево и Челинац.

Опширније...

Ујед змије

Ако вас уједе змија, потребно је примјенити мјере прве помоћи и обратити се љекарима. Ујед отровница познаје се по две убодне ранице на одстојању од шест до десет милиметара колики је размак отровних зуба наших врста.  Симптоми су: знојење, општа слабост, убрзано дисање, дијареја, повраћање и губитак свијести. Трагови уједа обично крваре, брзо се јавлја отеклина, утрнулост и црвенило. У неким случајевима могући су и масовни отоци.

Опширније...

mzrs
čelinac
fzors