Сунчаница је здравствено стање које настаје усљед директног излагања сунчевим зрацима, посебно када је подручје главе изложено директном сунцу. Током сунчаних дана,

продужено излагање сунцу може довести до прегријавања главе и врата, што утиче на терморегулациони центар у мозгу. Ово стање може изазвати разне симптоме, као што су:

ГЛАВОБОЉА, ВРТОГЛАВИЦА, МУЧНИНА И ПОВРАЋАЊЕ, ЦРВЕНИЛО КОЖЕ,

УМОР И СЛАБОСТ.

Сунчаница захтјева хитно дјеловање, укључујући хлађење тијела, прелазак у хлад или климатизован простор и унос течности како би се спријечиле озбиљније компликације.

Најосетљивије категорије становништва за настанак сунчанице:

- Дијеца: Њихови организми су осјетљивији на прегријавање и брже губе течност.

- Старије особе: Њихов терморегулациони систем је мање ефикасан, а често имају и смањен осећај за жеђ.

- Особе са хроничним болестима: Посебно они са кардиоваскуларним проблемима и болестима респираторног система.

- Спортисти и радници на отвореном: Особе које проводе дуго времена на сунцу током физичке активности.

Шта је топлотни удар?

Топлотни удар је озбиљно и потенцијално опасно по живот стање које настаје када тијело није у стању да регулише своју унутрашњу температуру усљед изложености екстремној топлоти. Ово стање може настати и без директног излагања сунцу, на примјер у веома топлим и влажним условима или током интензивних физичких активности.

Симптоми топлотног удара укључују:

- Висока тјелесна температура: Температура тијела може прећи 40°C.

- Убрзан и снажан пулс: Срце ради брже како би покушало да охлади тијело.

- Конфузија и дезоријентација: Особа може бити збуњена, дезоријентисана и имати проблема са концентрацијом.

- Несвјестица и губитак свијести: У тежим случајевима, особа може пасти у несвијест.

- Недостатак знојења: Кожа може бити сува и врућа на додир, што указује на то да је тијело престало да се зноји.

Топлотни удар захтјева хитну медицинску интервенцију. Одмах треба премјестити особу у хладан простор, охладити тијело хладним облогама или водом и позвати хитну помоћ. Топлотни удар може довести до оштећења виталних органа и бити животно угрожавајуће стање ако се не лијечи и третира на вријеме.

Најосјетљивије категорије становништва за топлотни удар укључују:

- Старије особе: Са смањеном способношћу регулације тјелесне температуре и

често са хроничним болестима.

- Дијеца: Њихов организам је мање ефикасан у регулисању температуре и брже губе

течност.

- Особе са хроничним болестима: Посебно они са кардиоваскуларним болестима,

дијабетесом и респираторним проблемима.

- Радници на отвореном и спортисти: Људи који су изложени дуготрајном

физичком напору у врелим условима.

- Труднице: Због повећане телесне температуре и осетљивости на промене у окружењу.

САВЈЕТИ:

- Пијте воду сваких 15-20 минута – држите боцу воде са собом и пијте мале количине редовно, чак и ако нисте жедни.

- Хронични болесници треба редовно да користе своју прописану терапију.

- Носите лагану, свијетлу и прозрачну одјећу: бирајте одјећу од природних материјала попут памука или лана, која омогућава кожи да дише.

- Користите заштиту шешир и сунчане наочале.

- Избјегавајте физичке активности на отвореном између 10 ујутру и 16 часова.

- Проведите што више времена у климатизованој просторији или хладовини.

- Користети крему за сунчање.

- Носите са собом мокре марамице или хладне облоге којима можете расхладити подручје чела или врата.

- Једите лагане освјежавајуће оброке. Конзумирајте воће и поврће које садрже висок проценат воде.

- Правите чешће паузе током рада на отвореном. Ако морате бити на отвореном правите паузе сваких 20 до 30 минута у хладовини.

- Пратите временску прогнозу и упозорења.