Ујед змије

Детаљи

Датум креирања: уторак, 09 јул 2019 08:48

Ако вас уједе змија, потребно је примјенити мјере прве помоћи и обратити се љекарима. Ујед отровница познаје се по две убодне ранице на одстојању од шест до десет милиметара колики је размак отровних зуба наших врста.  Симптоми су: знојење, општа слабост, убрзано дисање, дијареја, повраћање и губитак свијести. Трагови уједа обично крваре, брзо се јавлја отеклина, утрнулост и црвенило. У неким случајевима могући су и масовни отоци.

Ујед при којем змија убризга отров у рану праћен је, најчешће, болом и отоком. Знаци тровања зависе од општег здравственог стања уједене особе и од дијела тијела на којем је ујед: израженији су ако је уједена старија особа или дијете, те ако је ујед лоциран на глави или врату.
Од прве помоћи треба примјенити само истискивање места уједа до појаве сукрвице: рана се никако не смије исисавати јер постоји велика шанса да у усној дупљи постоји микро-раница преко које отров може ући у крвоток!
Једино што се још може урадити одмах након уједа јесте спајање раница уједа финим резом (скалпелом или ножем), чиме се повећава површина за истискивање отрова. Отров који се задржао на површини коже треба једноставно обрисати сувим убрусом (отров не може да продре кроз неоштећену кожу).
Уједено место по могућности третирати хладним облогама. Особи коју је ујела змија треба дати што више течности, најбоље воде. Узимање алкохола, кафе, чаја, енергетских пића или било којих лекова није дозволјено: већина тих супстанци доводи до ширења крвних судова и повећавања пропустлјивости њихових зидова (једном речју, поспешује се циркулација крви), чиме се олакшава продирање отрова далје од места уједа.
Изузетно је важно и да се уједена особа умири: паника и нагли покрети или трчање, између осталог, убрзавају циркулисање крви (и лимфе) кроз организам и доприносе ширењу токсина кроз организам.
Важно је имобилисати уједени екстремитет. У неким случајевима (када сте знатно удалјени од населјеног места) може се применити и подвезивање ако је особа уједена за екстремитет (руку или ногу). Подвезивање се врши уз опрез, јер се у случају неадекватне подвеске или дужег зауставлјања крвотока може наијети штета већа од оне коју би проузроковао сам отров.
Као подвеску не треба користити пертле, ужад и слично, него тракасте комаде тканине (на пример, завој). Циљ подвезивања није потпуно прекидање циркулације изнад уједеног места, него њено успоравање, релативно равномерно распоређеним притиском на већој површини.
Подвеску повремено треба отпуштати, па поново умјерено притезати. Након указане прве помоћи уједену особу треба транспортовати до најближе здравствене установе, где ће бити на одговарајући начин прегледана и збринута.

Серум против змијског отрова смије дати само љекар! Самоиницијативно и давање серума ван здравствене установе није препоручлјиво: могућа је појава анафилактичког шока.
На отров су осетљивији дјеца и старији, као и алергичне, хронично обољеле или особе слабијег имунитета.
Како љекарска помоћ није увек доступна, превентивне мјере су, ипак, најбитније када је у питању ризик од уједа отровних змија.

При кретању подручјима у којима има змија, треба носити чврсту обућу и што чвршће, дуге панталоне, и строго водити рачуна о томе где се спуштају руке и где се стаје или сједа, пошто су ноге и руке најчешћа мјеста уједа.